Mošti KNEZA LAZARA

Samo osam godina nakon završetka Ravanice , knez Lazar je poginuo na Kosovu. Sahranjen je prvo u Prištini , a posle dve godine njegovoje telo preneto u Ravanicu, i tu je počivalo oko 300 godina. Patrijarh pećki Arsenije Čarnojević 1690. godine sa 37 000 porodica beži od turske sile preko Dunava. Njemu se pridružiše i monasi iz Ravanice i poneše mošti Svetog kneza . Posle četrdesetak dana stigoše do Budima i naseliše se , i u Sent Andreji sagradiše malu crkvu i u njoj položiše mošti kneza Lazara. Ravanički monasi uskoro pronalaze napušten manastir Vrdnik , obnavljaju ga i u njega prebacuju mošti kneza. Po sklapanju mira između Austrije i Turske 1718. godine , jedan od monaha se vraća u Srbiju i nalazi Ravanicu u jadnom stanju , zaraslu u korov , te uskoro obnavlja manastir i 1721 . godine podižedanašnju pripratu .. Arhijerejski sabor srpske pravoslavne crkve 1954. godine donosi odluku da se mošti sv.kneza vrate u njegovu zadužbinu . Tek 1988.godine, povodom 600-godišnjice Kosovske bitke , odluka iz 1954.godine se konačno i ostvaruje . Mošti su svečano ispraćene iz Beograda 28. jula 1988. godine i na put ka manastiru Ravanici prošle su i boravile u ovim mestima:

28. jul - manastir Nova Ravanica (Vrdnik),
  3. septembar - manastir Ozren (kod Tuzle),
17. septembar - manastir Tronoša,
20. septembar - Loznica,
25. septembar - manastir Petkovica,
  1. oktobar - Osečina,
  4. oktobar - Valjevo,
  9. oktobar - manastir Ćelije,
11. oktobar - manastir Lelić,
15. oktobar - manastir Bogovođa,
16. oktobar - Lazarevac,
18. oktobar - Aranđelovac,
20. oktobar - Topola,
23. oktobar - Kragujevac,
25. decembar - manastir Žiča,
  5. mart 1989. - manastir Ljubostinja,
23. april - manastir Studenica,
11. jun - manastir Nova Pavlica,
28. jun (Vidovdan) - manastir Gračanica,
29. jun - Priština,
30. jun - Kuršumlija,
  2. jul - Prokuplje,
  7. jul - Niš,
23. jul - Lazarica (Kruševac),
  2. septembar - manastir Gornjak,
  8. septembar - Ćuprija,
da bi se 9. septembra 1989. godine sveti knez Lazar , posle 1690. godine ponovo vratio u svoju zadužbinu - manastir Ravanicu .
Toga dana ispuniše se reči narodnog pesnika :

"Neće svetac zadužbini tuđoj
već on hoće svojoj zadužbini..." .